Soja

Traži
legume_hub_logo_sw_free-9edd5cfd

Naši tekstovi o: sve
      ()

      Agrotehničke mere u proizvodnji soje: navodnjavanje i pripreme za žetvu soje

      Agrotehničke mere koje se primenjuju u proizvodnji soje imaju za cilj stvaranje optimalnih uslova za rast i razviće biljaka radi ostvarenja genetskog potencijala gajene sorte. Intenzivna proizvodnja soje zahteva potpunu primenu preporučene tehnologije gajenja, odnosno izričitu i blagovremenu primenu svih agrotehničkih mera. Pojedinim agrotehničkim merama mog...

      Pitanja i dileme u toku vegetacije soje

      Za ostvarivanje visokog i stabilnog prinosa, neophodno je poznavati osobine i zahteve pojedinih sorti soje, agroekološke uslove u regionu gajenja, kao i fizičke, hemijske i biološke osobine zemljišta. Pravilnim spovođenjem agrotehničkih mera čuvaju se i obnavljaju nosioci plodnosti zemljišta i obezbeđuju optimalni uslovi za rast i razvoj odabrane kulture.

      Proteini biljnog porekla na dohvat ruke

      Biljne vrste iz familije Leguminosae (soja, lucerka, detelina, grašak, grahorica, pasulj, bob, lupina, sočivo, sastrica) predstavljaju osnovni izvor proteina biljnog porekla, ulja i celuloznih vlakana za ishranu ljudi i domaćih životinja. Leguminoze su se u prošlosti koristile kao osnovni izvor azota za sve gajene biljne vrste i kao krmna baza u stočarskim s...

      Inokulacija soje

      Inokulacija za efikasno snabdevanje azotom
      Soja, kao i sve mahunarke, ima sposobnost biološkog vezivanja azota iz vazduha. Kroz simbiotski odnos, bakterije (iz roda Bradyrhizobium japonicum) obezbeđuju biljci soje azot, a od biljke soje u toj razmeni dobijaju različite hranjive materije. Proces fiksacije azota odvija se na korenu, u kvržicama (nodulama). Parcele na kojima se nije gajila soja, nemaju ...

        Naši video materijali o: sve
            ()

            Značaj upotrebe sertifikovanog semena soje

            Saznaćete: Koje su prednosti upotrebe sertifikovanog semena soje? Kakva je ekonomska opravdanost ove prakse? Koje su posledice setve nesertifikovanog semena?

            Teški korovi i njihova otpornost na herbicide

            Saznaćete na koji način kvalitetno i pravovremeno pristupiti suzbijanju korova u proizvodnji soje.

            Folijarna prihrana i biostimulatori

            Saznaćete kako folijarna prihrana i biostimulatori umanjuju stres kod biljaka soje i pomažu soji u ostvarenju genetskog potencijala

            Pokrovni usevi

            Tema video prezentacije jesu pokrovni usevi u soji i kako zaštititi zemljište pokrovnim usevima tokom vegetacije.

            Integralna zaštita soje od patogena i štetočina

            U ovom videu saznaćete koje su integralne mere neophodne za efikasnu kontrolu ekonomski najznačajnijih patogena i štetočina soje.

            Inokulacija-azot u soji, da ili ne?

            U ovom videu saznaćete sve o prednostima inokulacije soje.

              Više o soji

              Soja, Glycine max (L.) Merr., je vrsta iz roda Glycine. To je brzo rastuća, jednogodišnja, zeljasta biljka, visine do 2 m sa korenom koji može rasti i do 2 m dubine. Na korenu se javljaju kvržice kada se inokulira bakterijom koja fiksira azot – Bradyrhizobium japonicum.

              Soja se uzgaja više od 3.500 godina. Vodi poreklo iz Kine i trenutno je najvažniji izvor stočne hrane bogate proteinima koja se koristi u Evropi. Većina soje koja se koristi u Evropi je iz uvoza, a u Evropi je 2019. godine proizvedeno oko deset miliona tona soje. Prosečan prinos je oko 2,3 t/ha ali može dostići i više od 5 t/ha na pogodnim lokalitetima u Evropi. Soja je bogata proteinima (oko 40%) i uljima (oko 20%). Veoma je cenjena zbog kombinacije proteina i ulja i zbog visokog nutritivnog kvaliteta proteina. Kao stočna hrana, soja se obično prerađuje da bi se povećala svarljivost i smanjili neki nehranljivi faktori. Takođe se koristi za prehrambene proizvode kao što su tofu, tempeh ili sojino mleko. Sojina sačma je glavni ulazni proizvod u intenzivnoj stočarskoj proizvodnji.

              Soja se može uzgajati na većini zemljišta, ali najviše joj pogoduju topla, dobro isušena mesta. Soja je biljka kratkog dana. Dugi ili produženi dani sprečavaju početak cvetanja kod većine sorti. Osetljivost na dužinu dana varira među sortama i najvažnija je osobina koja određuje pogodnost sorte za lokaciju i datum setve. Soja se obično seje u martu i aprilu kada temperatura zemljišta dostigne oko  9 ° C,  a sazreva u septembru ili oktobru u većini evropskih regiona uzgoja. Žetva kombajnom se vrši kada lišće opadne, a sadržaj vlage u semenu je ispod 20%, idealno oko 13%.