Više o lupini

Lupina pripada rodu Lupinus iz porodice leguminoza Fabaceae. Lupine su jednogodišnje, zeljaste biljke koje rastu do 1,5 m visine, sa korenom do 2,5 m dubine.

Seme lupine se odlikuje visokim sadržajem proteina (30-48 %) i sadrži relativno malo masti, vlakana i skroba. Veoma su pogodne kao hrana sa visokim sadržajem proteina u stočarstvu. Sve se više koriste i kao zamena za proteine i masti iz mleka i mesa u specijalizovanim prehrambenim proizvodima kao što su nove vrste sladoleda i zamene za mleko na biljnoj bazi. Za farmera, lupina ima visok kapacitet fiksacije azota do 400 kg N/ha i stoga može dati značajan doprinos plodoredu. U većini situacija semenu lupine je potrebna inokulacija odgovarajućim sojevima rizobijuma.

Postoji oko 200 vrsta lupine, od kojih su tri od posebnog značaja za ishranu ljudi i stoke: bela lupina (Lupinus albus L.), plava lupina (Lupinus angustifolius L.) i žuta lupina (Lupinus luteus L.). Poreklom su iz regiona Mediterana, jugoistočne Evrope i zapadne Azije. Uzgajaju se više od 4.000 godina.

Bela lupina (Lupinus albus L.)
Bela lupina raste do 1,2 m visine, a koren do 2,5 m dubine. Seme je krupno, čvrsto i pljosnato sa visokim sadržajem proteina (30-40 %) i sadržajem masti od 8-9 %. Pogodno je za ishranu ljudi kao i za ishranu stoke u savremenim proizvodnim sistemima.

Plava lupina (Lupinus angustifolius L.)
Plava lupina raste do 1,5 m visine, a koren do 2,5 m dubine. Poznata je i kao uskolisna lupina. Listovi su obično plavi, dok neki mogu biti i beli.

Žuta lupina  (Lupinus luteus L.)
Žuta lupina raste do 0,8 m visine i ima dubok koren. Njeno seme je bubrežastog oblika i odlikuje se većim sadržajem proteina (34-48 %) od plave ili bele lupine. Posebno je pogodna za ljudsku ishranu i kao hrana za stoku kao što su živina, svinje, goveda i riba.