Više o lucerki

Lucerka je vrsta iz roda Medicago i deo je Fabaceae familije leguminoza. To je višegodišnja cvetna biljka koja može da raste do 1 m u visinu, sa dubokim korenskim sistemom koji obično doseže dubinu od 2-3 m.

Koren ove leguminoze poseduje kvržice koje sadrže bakteriju Sinhorhizobium meliloti, koja fiksira atmosferski azot da bi proizvela hranu bogatu proteinima i povećala sadržaj azota u zemljištu.

Lucerka je najpogodnija za toplu umerenu klimu, jer potiče iz centralno-južne Azije i prvi put je uzgajana u drevnom Iranu. Uzgaja se u mnogim zemljama širom sveta kao važna krmna kultura za ispašu, silažu i seno, pored toga što se koristi kao zeleno đubrivo i pokrovni usev.

Lucerka ima veiliki potencijal kao visokoprinosna i visokoproteinska stočna hrana, ali su za njen uspeh potrebni ogovarajući uslovi za uzgoj. Ne uspeva dobro u oblastima sa obilnim padavinama, glinovitim zemljištem ili gde postoji problem zbijanja tla. Zbog toga je najpogodnija za tople, suve uslove u slobodno drenirajućim, alkalnim zemljištima (pH 7). Lucerka je vrlo otporna na sušu i može opstati 4 do 8 godina pod pravim uslovima.

Lucerku treba sejati u proleće (čak i tokom letnjih meseci), sve dok temperatura zemljišta iznosi najmanje 8 ˚C. Može se kositi nekoliko puta tokom vegetacije u intervalima od šest nedelja (mada ne i u prvoj godini uzgoja) i može proizvesti do 12 t suve materije po hektaru iz višestrukih otkosa. Dobro fermetisana silaža lucerke treba da ima 30 % suve materije, sadržaj proteina od oko 20 % i sadržaj metaboličke energije od 10 MJ/kg DM, u zavisnosti od stepena zrelosti pri otkosu. Obično se favorizuje kao lako svarljiva stočna hrana za muzne krave, ali je pogodna i kao hrana za goveda, ovce, koze i konje.