Više o hrani

Svim životinjama, kao i ljudima, potrebni su proteini u ishrani. To je osnovni gradivni element života i važna komponenta zdrave ishrane.

Većina nacionalnih smernica i preporuka o ishrani u Evropi pruža informacije o količinama i izvorima proteina potrebnih za uravnoteženu ishranu. Poređenje ovoga sa podacima o potrošnji proteina ukazuje da je nedostatak proteina izuzetno redak u Evropi.
Potrošnja koja znatno premašuje potrebe je mnogo češća od nedostatka proteina. Naša preterana potrošnja proteina povezana je sa velikom potrošnjom stočnih proizvoda i kao posledica toga zdravstvenim problemima. Negativne posledice po sredinu su veoma značajne. Proizvodnja proteina, posebno životinjskih proteina, zahteva intenzivne resurse i stoga je potrošnja povezana sa izazovima u pogledu resursa i zaštite životne sredine u poljoprivredi.

Nešto više od polovine proteina u hrani koja se konzumira u EU je životinjskog porekla. Mnogi od nas konzumiraju više crvenog mesa (goveđeg i svinjskog) nego što je to preporučeno sa posledicama kako po naše zdravlje, tako i na životnu sredinu. Danas su opštepoznati štetni efekti koje donosi ishrana bogata stočnim proizvodima. Oslanjanje na hranu biljnog porekla trenutno je trend za koji se predviđa da će smanjiti potrošnju životinjskih proizvoda za 20 % na srednji rok i 50 % na duži rok. Dok većina biljnih proteina koje konzumiramo potiče iz tradicionalnih useva kao što su žitarice, leguminoze i povrće, postoji brzo rastuće tržište za nove prehrambene proizvode koji su posebno bogati proteinima biljnog porekla i imaju slične funkcije kao meso i mlečni proizvodi.

Zrnaste leguminoze su prvoklasni izvori dijetetskih proteina. Koriste se u mnogim namirnicama, uključujući čorbe, proizvode slične mesu i mleku, pekarske proizvode, grickalice i premaze. Cele zrnaste leguminoze koriste se u mnogim tradicionalnim prehrambenim proizvodima, od kojih su neki zaštićeni prema šemama geografskih oznaka i tradicionalnih specijaliteta Evropske Unije (PDO, PGI i TSG). Pored snadbevanja proteinima, laguminoze donose i niz drugih prednosti u ishrani. One daju vrlo jasan doprinos zdravoj ishrani. Međutim, udeo leguminoza u ishrani Evropljana ostaje mali ili beznačajan.

Leguminoze koje se gaje za zrno se mogu konzumirati na različite načine, od sirovih do visoko rafinisanih komponenti novih prehrambenih proizvoda na biljnoj bazi, nakon frakcionisanja. Nebo je granica kada je u pitanju njihov potencijal u hrani.

Potražnja prehrambene industrije za sastojcima na bazi leguminoza raste i došlo je vreme za povećanje aktivnosti. Moramo da podignemo kulturnu i ekonomsku vrednost zrnastih leguminoza i da istražimo načine za povećanje regionalne proizvodnje kako bismo obezbedili bolje premije za poljoprivrednike. Soja dobro uspeva u centralnoj i jugoistočnoj Evropi, a ozime leguminoze, kao što su grašak i bob uspevaju u ostalim regionima Evrope. Takođe imamo čitav niz drugih leguminoza, kao što su sočivo, obični pasulj i leblebija koji su neophodni za mnoga tradicionalna jela. Uprkos ovim velikim prednostima i mogućnostima, kapacitet za preradu regionalnih leguminoza za prehrambenu industriju i dalje je nizak u mnogim delovima Evrope, zalihe su ograničene, a kvalitet često treba poboljšati.

Legume Hub ispituje aspekte u vezi sa lancima vrednosti zasnovanih na hrani, uklljučujući preradu leguminoza za ljudsku ishranu, kao i uticaj leguminoza na životnu sredinu i zdravlje.